Гробље у Илајну налази се под духовним надзором манастира Светог Саве. Због великог броја православних коју су тамо сахрањени, свештенство често излази ради обављања помена и парастоса, а нарочито за време задушница.
Задушнице су дан кад се сећамо наших покојника, и за њихове душе се молимо. Задушнице су дан за душе преминулих. Наша Црква зе прописала посебне дане, и то четири пута годишње, када се посебно молимо за покој душа у Господу уснулих. У суботу пред месне покладе, у суботу пред Духове, у суботу пред Михољдан и у суботу пред Митровдан су задушнице. Ови дани јасно су обележени у црквеном календару и тада се посећују и уређују гробови наших драгих, обавља се парастос или помен, освећује се жито, свештеник прекађује и прелива вином гроб и пале се свеће за покој душа.
Задушнице увек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан када се сећамо преминулих. На гробље и у цркву се носи кувано жито- кољиво. Жито нас символичо подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је символ смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства Небеског.
Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божије милосрђе којим се залечују ране греха.
Свећа је символ светлости Христове. Он је рекао: “Ја сам светлост свету”. Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је мала жртва Богу, који се на крсту за нас жртвовао.
Постоје дани када се током године не могу вршити парастоси. Од Божића до Богојављења, прве седмице Великог Поста, Страсне Седмице и на Христове празнике (Божић, Богојављење, Цвети, Васкрс, Спасовдан, Духове и Преображење. Мали помен се може држати увек осим Великог Четвртка до Томине Недеље. За више информације о овим данима најбоље је да се обратите свом надлежном свештенику.